Džemić od Goji - Godži bobica

Izdašan rod Goji-Godžija , ove godine je omogućio da napravim i izvanredan džemić od bobica.
Godži baš i nije omiljeno voće, mnogima se njegov šargarepa-paprikast ukus smeta, međutim kada se naviknete na ovaj novi ukus koji ima godži bobica, postaće vam omiljeno voće zbog izuzetnog dejstva na organizam.
Neću pisati šta sve Goji bobica sadrži, imate na raznim sajtovima.
Čitala sam i pozitivna i negativna mišljenja o Godži bobicama. Ja mogu da kažem samo ono što osećam posle konzumacije svežih bobica, soka ili džemića. Svakako od soka Godži bobica osećam najjače dejstvo. Nakon kratkog vremena, kako popijem malu čašicu, par gutljaja soka, osetim kako mi proradi krvotok, i nakon još nekog vremena, oko pola sata, meni se i vid poboljša. Sasvim dovoljan razlog da nastavim konzumirati ovo crveno zlato.

Ako imate sadnice, nemojte dozvoliti da vam ostanu plodovi neubrani, iskoristitte blagotvorno dejstvo Godži bobica za vaše zdravlje.

Ako pak nemate, priuštite sebi i kupite sok ili pripremljen džemić.

Evo recepta za džem od Godži bobica, kako sam ja to spremila:

Na 2kg , opranih, Goji bobica dodala sam 3 kašike žutog šećera od šećerne trske, kašikicu limuntusa i dobro ih  izgnječila rukama.

Stavila na štednjak, na slabu vatru(imam plinski štednjak) i povremeno mešala da ne zagori. Kuvala sam dok voda koju su pustile Godži bobice , nije isparila .
Teglice sam oprala, stavila u lernu na 120 stepeni da se sterilišu, i u tako tople tegle sam prelila džemić.

Tegle sam zatvorila, upakovala ih i ostavila do sutradan. Od dva kilograma Godži bobica ,dobila sam ove četiri male tegle, i baš zato ja ove bobice zovem crveno zlato.
Može se uzimati jedna kašikica, u bilo koje doba dana, ali mi najviše volimo kada sa puterom ili margarinom   namazan tost, stavimo kašikicu-dve džemića od Godži bobica.

Sok od goji bobica, ili na našem-godži bobica

Počeli smo gajiti Godži bobice prošle godine. Kupili smo 20 sadnica, čisto da vidimo da li možemo gajiti ovu biljku. Iskreno, malo smo se razočarali, jer i ova biljka , kao i mnoge druge, iziskuje stalnu negu, čak i zaštitu od pepelnice, a ima i štetočina koje je napadaju, a to su neke smrdljive bube, koje su nam zadale baš dosta nevolje. One ubodu bobicu, izvuku joj sok, i te bobice pocrne spolja, a iznutra ,semenke joj posive- oksidiraju.

No, ove godine sadnice su donele jako mnogo plodova, pa čak i sada cvetaju ( 13.09.) Pažljivo pratimo razvoj plodova, berem uglavnom predveče. Tako sam prošle nedelje ubrala 2kg i odlučila da napravim sok od njih.

 Pažljivo sam ih probrala, oprala, prebacila u lonac,



nasula 1l vode i prokuvala.

prokuvane bobice sam ocedila od vode

 zatim sam ih propasirala, slično kao paradajz. Goji bobice imaju jako sitne semenke i
one prođu kroz pasir, iako ima sitnu mrežu.









prpasirani sok sam presula u lonac, nalila 1 litru vode, dodala 3 kašike žutog šećera od                                   trske i prokuvala dok nije pena nestala. Tada sam skinula sa vatre, i dodala 1 malu kašikicu limuntusa, i kašikicu konzervansa.
Dobila sam jednu punu bocu i jednu, kako vidite na slici. Ovaj vrući sok od goji bobica u bocama sam upakovala , isto kao paradajz, da se pasterizuje.

Sok je dosta ukusan.

Atraktivna torbica od listova starih časopisa

 Ovu atraktivnu torbicu sam napravila od listova starih časopisa.
 Pošto volim neobične , lepe i unikatne stvari, rešila sam napraviti sebi ovu torbicu.
 Pravi se od sjajnih listova časopisa. Kroji se papir veličine 22x10 cm. Savije se na pola. otvori se, zatim se savije na trećinu ,obe strane, i to ponovo preklopimo, tako dobijemo četvorostruko savijeni papir, ovu tanku traku savijemo tekođe na pola, otvorimo je i preklopimo gornji deo, zatim donji deo do pregiba, i to sve zajedno savijemo i dobijemo jedan pravougaonik koji ima debljinu od 8 listića. Ja sam napravila 36 ovakvih pravougaonika i uvlačila ih jedan u drugi.

Kako ovakvo objašnjavanje može biti komplikovano, evo video snimak:
https://www.youtube.com/watch?v=r5vzfG5cO38
ja sam prema  ovom videu napravila svoju torbicu, sa osnovnom razlikom da je nisam plastificirala, već sam je zaštitila lakom za dekupaž, kako se ne bi odeća isprljala, a i u slučaju kiše da bude zaštićena.
 Ovo su delovi,koje sam posle sašila sa damilom:

 Kupila sam 1m crne keper trake, ona je dovoljno meka i lagana. Alkice za kaiš sam zakačila na posebnu traku od papira koju sam napravila rolajući traku, slepila, zatim sam je spljoštila.

 Ako ste dobili želju da imate sličnu unikatnu torbu, verujte mi, vredi truda. Volim eksperimentisati, naučiti nešto novo, i volim izazove koje traže veštinu, i na kraju daju zadovoljstvo.

Domaći pekmez od kajsije

Kuvanje pekmeza nije tako komplikovano , kako se to čini.
Kada se rešite da to učinite, jedino je važno da se posvetite pripremama.
Pokušaću da vam opišem kako ja to radim, možda dobijete volju da i vi sebi i vašim dragim članovima porodice pripremite pravi domaći pekmez, bez konzervansa!
Pošto je za kajsije možda kasno, ovaj recept možete iskoristiti za džem od bresaka.

-Oprala sam 15 tegli i poslagala ih u lernu. Poklopce sam isto oprala i čistom kuhinjskom krpom osušila.

-Kupila sam 10 kg kajsija, oprala sam ih i probirala. One kajsije koje baš nisu bile sasvim zdrave, odvojila sam, a ostalima sam izvadila koštice, i odmah ih stavljala u lonac u kojem sam ih sutradan i kuvala. Na 1kg kajsija bez koštice, stavila sam 1/2 kg. šećera. Ove godine su kajsije dosta slatke, pa sam možda mogla i manje šećera staviti. U moj lonac je stalo 4,5 kg kajsija, te sam sipala 2,5 kg šećera, dobro ih izgnječila rukama, poklopila i ostavila na hladnom mestu, do sutradan.

Ujutru sam stavila pripremljene kajsije da se skuvaju, i uključila lernu u kojoj su tegle, na 100 stepeni da bi ih sterilisala.

 Sud sa duplim dnom sam stavila na gasni deo štednjaka, plamen sam namestila da polako plamti, a običan lonac sam stavila na električnu plotnu, nju sam namestila na 2. Pekmez nisam  stalno mešala, ali sam pazila da se ne zalepi, znači, povremeno sam ga pomešala Kada je počeo da vri, mešala sam ga češće i kuvala oko 30 min. dok mu penica nije nestala.

Kada se pekmez skuvao, izvadila sam tople tegle i sipala pekmez u njih.


Pekmez sam stavila u lernu, na 100 stepeni ponovo , desetak minuta, i ostavila tako da se ohladi. Uhvatila se fina korica na pekmezu.
Tako spremljen pekmez u teglama sam zatvorila vakum zatvaračima i odmah tegle okrenula naopačke. U ovako okrenutim teglama, zapravo, ne može da uđe vazduh i tako se čuva pekmez od kvarenja.

Ako sada ukratko ponovo opišem kako se pravi domaći pekmez od kajsija bez konzervansa, verujem da ćete i vi spremati ovu ukusnu zimnicu.


1. Oprati tegle i staviti ih u lernu
2. Oprati kajsije, izdvojiti one koje nisu zdrave, izvaditi koštice i odmah ih stavljati u lonac sa šećerom i gnječiti.
3. Poklopiti i ostaviti do sutradan, na hladno mesto, ne u frižider, dovoljno je na pod.
4. Staviti na tihu vatru, povremeno mešati. Kada krene da vri, češće mešati, kuvati oko pola sata.
5. Uključiti lernu na 100 stepeni.
6. Skuvan pekmez sipati u tople tegle.
7. Tegle vratiti u lernu, uključiti je opet na 100 stepeni, 10 minuta.
8. Isključiti lernu, ostaviti tegle u lerni da se pekmez ohladi.
9. Staviti poklopce, okrenuti ih naopako i poslagati na policu.
Nije komplikovano i nije teško.
Ja tegle, kada se isprazne, uvek operem, osušim i poklopim njihovim poklopcem. Ovako uštedim mnogo vremena kada spremam zimnicu, jer je mnogo lakše oprati i zatvoriti jednu teglu, kada se isprazni, nego pri spremanju zimnice, tada ih samo ponovo preperem čistom vodom.

Recept za domaći hleb

Veoma lako i jednostavno mežete zamesiti kvalitetan i zdrav hleb.

 Recep za  ovaj domaći hleb možete pročitati na mom blogu: 

I treće dete mi se osamostalilo!

Prošle godine(2014.) u novembru, osamostalilo mi se i najmlađe dete. Istina da je napunio 30.-tu, svejedno najmlađi je.
Dva meseca mi je trebalo da se nekako snađem u kući, suprug se isto nešto okretao po kući, nije se snalazio, nismo mogli obaviti neke osnovne radnje  koje smo ranije obavljali , ne razmišljajući.
Sedeli smo tako za stolom, razgovarali o nebitnim stvarima, i razgovor uvek završavali: eto, nismo ni pretpostavili da će ipak biti teško.
Ne bi trebalo da je teško, jer je uzeo stan blizu nas, lepo se snašao, ima finu curu, zajedno su osmilili i opremili stan. Ipak njegov duh je još uvek tu u kući, osećam ga , naročito kada uđem u njegovu sobu.

Mnogo godina ranije, kada su još svo troje bili kod kuće, imam sina prvenca, zatim ćerku i najmlađeg maminog sina, njihov otac i ja smo se razveli, otišla sam iz stana sa troje dece, stvarala sam za nas novi dom, vodila svoju firmu, žestoko se borila da ih izvedem na pravi put, da završe škole, da se osamostale, da postanu dobri ljudi. Uspela sam! Svo troje su divni ljudi, samostalni. To je, priznaćete, danas jako teško postići.

Krajem devedesetih sam se vezala za jednog dobrog čoveka, i danas smo zajedno. Pomogao mi je, prihvatio moju decu. Sada smo ostali sami, kuća je za nas dvoje prevelika. Ja se ponekad osećam premorena i ne želim da budem rob kuće, da je stalno spremam i da za druge lepe stvari nemam vremena.
Došli su moji dani, sada treba početi živeti. Živeti dok još zdravlje kako tako služi.
Zato smo rešili da ovaj dom promenimo, da pomognemo mlađem sinu, a mi da završimo našu započetu malu kuću, i tu u dvoje nastavimo živeti, radovati se unucima, imam ih četvoro.

Da li je moguće? Skoro ceo život stao u par redaka?